Друга инкарнација Волксваген Сцироццо купеа са троја врата службено је дебитовала 1981. године - била је то значајно измењена верзија оригиналне генерације модела + нови дизајн.
Године 1984. аутомобил је мало ажуриран, визуелно и технички ... након чега се масовно производио до 1992. (када је коначно уступио место моделу Цоррадо, који се производио од 1987. године).
"Други" Волксваген Сцироццо је купе у голф класи са троја врата и има одговарајуће спољне димензије каросерије: његова дужина је 4050 мм, од чега 2400 мм пада на размак између парова точкова, а висина и ширина достижу 1280 мм и 1645 мм, респективно.
У "склоњеном" стању аутомобил тежи од 950 до 970 кг, у зависности од верзије, а клиренс у овом облику не прелази 125 мм.
На другој генерацији Сироццо-а уграђени су само бензински четвороцилиндрични "аспиратори"-то су били мотори са 8 и 16 вентила запремине 1,3-1,8 литара са карбуратором или убризгавањем горива у више тачака, са 60-139 коњских снага и 100-168 Нм максимални тренутак.
Комбиновани су са 4- или 5-степеним мануелним или тростепеним аутоматским мењачима, као и мењачем са предњим погоном.
Друго "издање" Волксваген Сцироццо-а засновано је на дизајну предњих точкова "Волксваген Гроуп А1". Аутомобил има независне суспензије на обе осовине: МацПхерсон подупираче и архитектуру са више веза напред и позади.
Купе је опремљен управљачким механизмом "црв", међутим, управљачко појачало за то није било предвиђено. Диск кочнице се користе на предњој осовини троја врата, а бубањ уређаји позади (на "горњој" верзији "палачинке" се користе "у кругу").
Предности друге генерације Сироццо-а су: добар изглед, чврст и поуздан дизајн, висококвалитетни ниво перформанси, ниска цена резервних делова, добре возне карактеристике, одлично руковање и пристојна динамика.
Власници се често позивају на недостатке аутомобила: скучен ентеријер, лоша звучна изолација, мали размак испод "стомака" и "апетит" на чврсто гориво.
